Najsrećniji praznik u hrišćanstvu se u pravoslavnom svetu slavi 7. januara. Tokom prazničnih dana ne treba raditi velike poslove po kući. Ovo je vreme koje treba provesti sa porodicom i prijateljima, u razgovoru o lepim temama i planovima za budućnost.
Po narodnom predanju božićno slavlje počinje na Badnji dan. Običaji kažu da po badnjak idu samo muškarci. Drvo se udara sekirom tri puta i ono što se ne preseče, lomi se rukama. Kako većina danas živi u gradu, badnjak se najčešće kupuje na pijaci. Ali ako imate priliku, ispoštujte običaj odlaska u šumu po badnjak, jer je to lep običaj koji se vekovima unazad neguje u našoj tradiciji. Treba čuvati običaje od zaborava, bez obzira na stil i brzinu savremenog života.
Badnjak se u večernjim časovima unosi u kuću i po tradiciji, unosi ga isključivo domaćin. Ovaj deo božićne proslave se nigde ne razlikuje. Ono što se dalje radi s badnjakom, zavisi od mesta u kome živite. Negde posipa žitom, negde ga ženska glava kuće oblači u čistu košulju, a negde maže medom i celiva. Svako treba da ispoštuje običaje svog kraja i porodice.
Kada se badnjak unese u kuću počinje Badnje veče. Kako tradicionalnih ognjišta više nema, posebno za one koji žive u gradu, prilagođen je običaj paljenja badnjaka. Za one sa kaminom ili pećima je lako. Savet za one koji žive u stanu je da domaćin unese badnjak, obiđe s njim krug po sobi, i u svaki ugao baci po jedan orah. Na kraju prisloni badnjak na istočni zid sobe. Ukoliko idete na Božićnu liturgiju u ponoć, možete da ponesete badnjak i da ga zajednički upalite u porti crkve. Ako ne idete, par listova možete upaliti na sveću postaviti u vatrostalan sud dok ne dogori.
Postoji običaj da se deca iz kraja okupe i idu od kuće i pevaju pesmice koje su sami smislili ili koje su se prenosile s kolena na koleno. Ovaj običaj se zove korinđanje i taj način se čestita Badnje veče i Božić komšijama i rodbini u mestu. Pesmice obično pozivaju domaćine da deci daju neki poklončić, što obično budu jabuke i orasi.
Za Badnji dan pravi se posna trpeza i pogača. Pre sedanja za sto, ukućani čestitaju jedni drugima Badnje veče i pročitaju molitvu.
Danas se Badnje veče slavi i sa prijateljima i proširenom porodicom, naročito u gradovima, ali prvenstveno je ovo porodičan praznik koji služi da se podsetimo koliko je važan stabilan porodični život. Posebno danas, kada je život brz i kada je sve instant, podrška porodice je izuzetno važna.
Kada Badnjak dogori, može da se ide na spavanje, ali ne pre toga. Božićna jutra počinju dolaženjem položajnika – prvog gosta u kući. To je uglavnom ista osoba iz godine u godinu – obično neko iz porodice ili kum, a u poslednje vreme to obično bude najmlađi član porodice. U gradu se takođe poštuje ovaj običaj. Položajnik ulazi u kuću uz tradicionalan božićni pozdrav „Mir božji. Hristos se rodi.“. Domaćin odgovara „Vaistinu se rodi“. Po običajima trebalo bi da raspiri vatru i izgovori: „Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica“. Kako retko gde gori vatra, praktikuje se da položajnik daruje ognjište tako što na istočnoj strani ostavi malo sitnog novca. On ostaje da se počasti sa domaćinima i dobije sitan poklon – po običajima peškir, jabuka i kolač.
Božićni ručak počinje česnicom koju je domaćica umesila tog jutra. Domaćin pali sveću, čita Oče naš i onda se okreće i lomi česnica. Zaliva se vinom i lomi na delove tako da svaki ukućanin dobije po jedan deo. U česnici po običaju ima parica, i ko je dobije, veruje se da će biti srećan cele godine.
Veruje se da ćete ono što radite za Božić raditi cele godine, tako da vam želimo da ga provedete sa osobama koje volite, u miru i lepim razgovorima.
Srećno Badnje veče i božićni praznici.
Vaš Horizont
