U strogom centru grada gde su najbolje kafeterije i najurbanija ekipa, nalazi se dragulj koji odslikava stari Beograd. I svi se prema njemu ophode s poštovanjem. Odmah iza Bitef teatra, u dnu Skadarlije nalazi se Bajlonijeva pijaca.
Za par godina ćemo slaviti vek rada ove, sada već, institucije Beograda. Otvorena 1927, kao kvantaška pijaca, dobila je ime po Ignjatu Bajloniju, vlasniku pivare koja se nalazila pored pijace. Posle Drugog svetskog rata postaje zelena pijaca i menja ime u Pijaca Skadarlija, ali verujemo da je niko od Beograđana, pa i šire, nikada nije tako nazvao.
Ignjat Bajloni je bio srpski preduzetnik, koji se iz rodne Češke preselio u naš grad na nagovor familije. U Srbiji je razvio nekoliko uspešnih biznisa, jedan od kojih je bilo i otvaranje prve pivare sa modernizovanom proizvodnjom. Do tada je jedini proces proizvodnje piva bio ručni, a tada je započet proces parni pogon. Ovo je bilo revolucionarno za to doba i njegova pivara je među prvima koristila električnu energiju Beogradske električne centrale.
Poslovanje i upravljanje pivarom je povereno njegovom sinu Jakovu, koji je pinterski (bačvarski) zanat ispekao u bečkim pivarama.
Pored pivare je 1892. izgrađena i gostionica „Kod male pivare“. Posetioci i stanovnici Beograda su bili oduševljeni baštom gostionice pa je brzo postala omiljena.
A pijaca je imala svoja pravila – sa prvim barakama u Beogradu sa skladištenje hrane, bila je mesto okupljanja prodavaca na veliko. Činjenica da je po strukturi bila „kvantaška“ bila je od izuzetne strateške važnosti za razvoj Beograda. Do tada svi prodavci na veliko su bili razbacani po svim pijacama po gradu, i trebalo je više vremena da se pronađu željene namirnice. Kada su Bajloni i Zeleni venac proglašene za kvantaške pijace, prodavci na veliko su konačno našli svoje mesto. Ovakva struktura je pratila otvaranje mehana i gostionica u okolini u kojima su se slavili uspešni pijačni dani. Do danas je ostalo tako. Uvek se nađe vremena da se u malim kafeterijama i kafanama pored pijace posedi. Jer ima nečeg svetog u odlasku na pijacu. Nije to samo jednostavan čin nabavke. To je poseban čin poštovanja, kojim velegrad čuva tradiciju.
Na Bajloniju danas možete kupiti sve što i na drugim pijacama, ali je Dorćolci posebno vole jer imaju priliku da se sretnu i ispričaju sa komšijama. Svratite, čekaju vas i dalje bake i deke sa čvarcima i mladim kajmakom. I dalje su pijace jedino mesto gde se grožđe proba pre kupovine i jabuka dobije na poklon.
