Kako neki izvori tvrde, vino spada u jedno od najstarijih proizvoda čovečanstva. Datira još iz 6000. godine p.n.e. iz dela današnje Gruzije ili Irana, odakle se veoma brzo širi u ostale delove sveta i postaje najvažnije piće kraljeva Mesopotamije i Egipta. Deo je mnogih priča, legendi i mitova, a čuvena je i izreka Starih Rimljna “in vino veritas” (istina je u vinu). Danas, gotovo je nezamisliva bilo koja proslava ili događaj bez ovog čudesnog napitka, koji svoje fanove ima širom sveta.
Zato sipajte čašu omiljenog vina, udobno se smestite i pročitajte ove redove koji će vas upoznati sa istorijom vina u Srbiji.
Istorija vinarstva u Srbiji seže daleko u prošlost, a posebno je bogata za vreme vladavine Rimljana. Tokom arheoloških iskopavanja Sirijuma i ostalih antičkih lokaliteta u Srbiji, pronađen je veliki broj amfora, posuda koje potvrđuju korišćenje i proizvodnju vina. Car Marko Aurelije Prob zasadio je vinovu lozu na padinama Fruške Gore, pa je za njegovo ime vezan početak vinogradarstva kod nas.
Vino je postalo deo srpske kulture od osnivanja države, posebno tokom vladavine dinastije Nemanjića u periodu od 12. do 14. veka, koja je podsticala i podržavala vinogradarstvo.
Za vreme Turaka vinarstvo je bilo u krizi. Sa oslobođenjem od Turaka i ponovnim osamostaljivanjem srpske države vinarstvo doživljava svoj preporod i tokom 19. i 20. veka dešava se pravi procvat srpskog vinarstva i vinogradarstva.
Vinogradarstvo i vinarstvo Srema je jedno od najstarijih i najznačajnijih u ovom delu Evrope. Tako su Karlovci slavu stekli pre svega zahvaljujući vinogradima i vinima koja su se pila širom Evrope. Za vrenje i čuvanje vina koristila su se isključivo drvena burad sa drvenim ili metalnim obručima. Karlovčani, koji su bili čuveni po svojim specijalnim vinima Ausbruhu i Bermetu, obnovili su devedesetih godina prošlog veka proizvodnju ovih vina.
Tokom poslednje decenije, kod nas dolazi do ekspanzije i sve veće popularizacije vina i vinskog turizma. Nastaju nove vinarije, poput Zvonko Bogdan (Palić), Vindulo (Temerin), Dulka (Sremski Karlovci), Kiš (Sremski Karlovci), Mačkov podrum (Irig), Kovačević (Irig), Šapat (Stari Slankamen), Vino Budimir (Aleksandrovac), Vinarija Aleksandrović (Topola – Oplenac) kao i mnoge druge. Svaka vinarija nudi nešto posebno u svojim vinima i svakako ih vredi probati, a naravno i posetiti i osetiti pravi duh tog vina u ambijentu samog nastajanja.
U Srbiji postoji oko 700 vrsta vina, koja se prema boji dele na: belo, ružičasto i crveno.
Kako biste od degustacije ovih vina u ambijentu svog doma napravite pravi doživljaj, dajemo vam nekoliko predloga.
Vino i sir često se degustiraju zajedno. Postoje različite tvrdnje o tome koji sir ide sa kojoj vrstom vina, ali najčešće se kombinuje crveno vino sa tvrdim sirom, a belo sa mladima sirevima.
Da bi uživanje u vinu bilo potpuno, pored odgovarajuće čaše, neophodna je i adekvatna temperatura. Postoji nekoliko načina da se dostigne optimalna temperatura, a jedan od njih je opisan u Pravilu 20/20: belo vino izvaditi iz frižidera 20 minuta pre serviranja; crno vino staviti u frižider 20 minuta pre serviranja.
Ukoliko se umesto kućne degustacije opredelite za jednu od mnogobrojnih vinskih tura, jesen je pravo vreme za to.
