Ima nečeg egzotičnog u putovanju brodom, neki osećaj moći koji je teško objasniti ukoliko se ne doživi. Dovoljno puta smo čuli romantizovanu priču o putovanjima preko sedam mora, o osvajanjima novih kontinenata i malom čamcu na Dunavu gde su dvoje mnogo voleli.
Beskrajne priče o brodovima, čamcima i drugim vodenim prevoznim sredstvima imaju koren u činjenici da je ovaj vid saobraćaja prisutan oko 6000 godina. Prvi prikazi na glinenim pločicama datiraju 4000 godina pre nove ere na prostoru današnjeg Egipta, što i ne čudi imajući u vidu da se na toj teritoriji nalazi Nil. Ova reka je opisana u mnogim romanima i filmovima, i mnogima je san da se parobrodom provozaju ovom trasom.
Dok se to dešavalo na obalama reke Nil, na Indijskom okeanu se narod sa današnje teritorije Tajvana dosetio i napravio prvi katamaran. Ovo prevozno sredstvo služilo je da obuzda veliko prostranstvo i silu okeana.
Za oba se pretpostavlja se da je ideja potekla od oborenog stabla koje je plutalo po površini, i da zapravo prva plovila potiču još iz vremena neolita. Veruje se da su prvo veslali rukama, a kasnije vezivali debla stabala i na taj način napravili splav. Vremenom su počeli da dube stabla kako bi prevoz tereta i ljudstva bio što sigurniji.
Antička Grčka i Rimsko Carstvo preuzeli su umeće od Egipćana. Svaka epoha je dodala nešto novo, fizika je bila tu da podrži i objasni na koji način se brodovi održavaju na vodi.
Brodovi su mnogo vekova bili najefikasnije prevozno sredstvo među kontinentima. Od Pizarovog osvajanja Perua i Kolumbovog otkrića Amerike, postaju osnovno sredstvo za prevoz robe i ljudstva. Osvajanja novih prostora, kao i puka radoznalost pokrenuli su mnogo ekspedicija. Svako je verovao da će stići na neko novo, do sada neistraženo mesto. I dobro je da je bilo tako jer bi svet bio poprilično dosadno mesto da nije bilo ovakvih avantura.
Mističnost brodova se održala do danas. Broj potopljenih brodova u ledenim, neistraženim vodama okeana još uvek pokreće ljude da se otisnu i tragaju za „izgubljenim blagom“. Jer se veruje da se ispod paluba potopljenih brodova nalaze prave mala bogatstva – drago kamenje, zlato, statue od plemenitih metala i mermera koja je neko poneo sa sobom kada se davnih dana otisnuo na pučinu.
Jedno od srednjovekovnih tradicija je da bila da većina brodova nosi ženska imena. Naime, verovalo se da su brodovi zapravo ženskog roda i da će nazivajući ih ženskim imenima dodvoriti bogovima i na taj način obezbediti mirno more i sigurnu plovidbu.
Danas su putovanja brodom sve češća na rekama i u određenim morima. To su turističke ture koje omogućavaju ljudima da dožive delić onog sjaja i luksuza koji je ovaj vid putovanja nekada imao. Kruzeri su postali popularno odmorište mnogih, samo je potrebno da izaberete da li ćete u hladne vode oko Aljaske, na Karibe ili niz Dunav.
Dok se ne otisnete u takvu avanturu, čekamo vas kod nas da zajedno plovimo po beogradskim rekama.
