Sredina februara za mnoge, a najviše za one zaljubljene, predstavlja najlepši period u godini, jer se baš 14. dana ovog meseca obeležava Dan zaljubljenih. Ljubav bi trebalo iskazivati svakog dana, ali je lepo imati i ovaj jedan dan u godini kada svojim voljenim darujemo slatkiše, pisma, cveće i razne druge poklone. Iza ovog praznika krije se duga istorija i zanimljive činjenice zbog kojih će vam ovaj dan postati još draži.
Ko je zapravo sveti Valentin?
Verovali ili ne, pravi Valentin po kome je ovaj dan dobio ime danas nije poznat. Istoričari tvrde da postoje bar dva istoimena sveca za koja se može vezati ovaj praznik. Jedan od njih je živeo i služio u Rimu za vreme vladavine cara Klaudija II, u trećem veku. Car je tada mladićima zabranio brak, jer je verovao da su muškarci koji su sami daleko bolji ratnici od onih sa porodicama. Sveti Valentin se protivio ovoj odluci i krišom je sklapao brakove, što je na kraju bio razlog njegovog pogubljenja. Po drugim pričama, Valentin je bio episkop kojeg je dočakala ista sudbina zbog toga što je pomagao hrišćanima da pobegnu iz surovih rimskih zatvora. Smatra se da je za vreme svog zatočeništva bio prvi koji je na kraju svog ljubavnog pisma u potpisu stavio sada već poznatu izreku – „Od tvog Valentina“. Njihove priče se međusobno često ukrštaju zbog čega se i dalje ne za da li je sve ovo samo legenda, ili su oni zaista postojali.
Kako je Kupidon postao simbol Dana zaljubljenih?
Najstariji podaci o ovoj figuri datiraju iz 700. godine pre nove ere i u vezi su sa Erosom, grčkim bogom ljubavi. On je tada bio predstavljen kao besmrtan čovek sa moćima kojim je mogao da natera ljude da se zaljube. Tek u 4. veku pre nove ere je nastala njegova slika po kojoj je i danas prepoznatljiv – sladak dečak koji sa sobom uvek nosi luk i strelu sa srcem na kraju. Tada poznat kao Amor, a danas kao Kupidon, tek u 19. veku postaje simbol ljubavi i ovog praznika zbog svojih nadljudskih moći.
Kada i kako je počela masovna razmena pisama?
Tokom 17. veka ljudi su počeli da šalju i razmenjuju rukom pisana pisma svojim prijateljima i partnerima. Ovaj trend je 1840-ih prepoznala kompanija Ester A. Haulend iz SAD-a zbog čega je započela masovnu proizvodnju štampanih čestitki. Do 1900. godine zahvaljujući poboljšanju tehnologije štampanja, štampane kartice su počele da zamenjuju pisana slova, što je kasnije dovelo do povećanja prodaje ovih vrsti čestitki i komercalizacije Dana zaljubljenih. Procenjuje se da se danas samo u SAD-u godišnje pošalje 145 miliona kartica za ovaj praznik, što ga čini drugim najvećim praznikom slanja čestitki u godini, odmah posle Božića.
Koji su to najpopularniji pokloni za Dan zaljubljenih?
Buket ruža se danas definitivno nalazi na ovom spisku, ali nije oduvek bilo tako. Tek je krajem 17. veka davanje cveća postao popularan običaj za koji se možemo zahvaliti švedskom kralju Čarlsu II. On je na svom putovanju u Persiju naručio takozvani „jezik cveća“ – buket različitog cveća sa specifičnim značenjem u kom crvene ruže simbolizuju duboku ljubav.
Prvu bombonjeru u obliku srca napravio je Ričard Kadberi kada je baš za Dan zaljubljenih sredinom 19. veka počeo da koristi drugačija pakovanja čokolade kako bi povećao pordaju. Danas broj prodatih bombonjera u obliku srca premašuje cifru od 36 miliona godišnje, što je preko 26 miliona kilograma čokolade.
Nakit je treća i ujedno i najskuplja kategorija proizvoda koja je karakteristična za ovaj dan. Prema podacima Nacionale federacije malopreodaje iz SAD-a, 2020. godine je u Americi potrošeno 5,8 milijardi dolara na kupovinu nakita za ovaj praznik.
Bez obzira da li i na koji način slavite ovaj dan ljubavi, nadamo se da ćete ga provesti u krugu svojih najdražih ljudi, jer, citirajući poznatu francusku književnicu Žorž Sand, želimo da vam poručimo da „U ovom životu postoji samo jedna sreća, voleti i biti voljen.“
