U centru grada odmah pored Trga Republike, Narodnog muzeja i Narodnog pozorišta, nalazi se čuvena Knez Mihailova ulica, poznatija kao „Knez“. Nema osobe koja je kročila na tlo Beograda da nije obišla ovu ulicu. Svako zgrada, svaki kamen, česma i spomenik u Knez Mihailovoj imaju svoju priču koja zauzima posebno mesto u istoriji prestonice.
Dok su ovim delom Evrope vladali Rimljani, jedan od glavnih prilaznih puteva, Via Cardo, se protezao delom današnjeg Kneza. Iz vremena Srednjeg veka, nema dokaza da je ova lokacija bila nastanjena. Obnovom vodovoda u 16. veku, lokacija postaje naseljena. A onda kako je ko osvajao, prilagođavao je svojoj vladavini. Za vreme Turaka tu su bile džamije, onda su došli Austrijanci i porušili dotadašnje kuće i džamije i dali novi izgled ulici.
Zahvaljujući Emilijanu Josimoviću, urbanisti iz 19. veka, stiče izgled koji je sa manjim izmenama zadržala do danas. Tada je uspostavljena trasa sa Kalemegdanskom tvrđavom kao najkraći put iz varoši do utvrđenja. Iz tog perioda potiče i trgovinski duh ove ulice, i ma koliko su neke zgrade porušene ili prilagođene urbanističkom planu, Knez je do danas zadržao u osnovi izgled s početka 20. veka. Sve do 1987. ulicom Kneza Mihaila su prolazila vozila. Bez obzira na to, ovo je bilo omiljeno mesto za korzo koji je 30-tih godina prošlog veka bio veoma popularan. Kada je konačno pretvorena u pešačku zonu, dobila je status kulturnog sedišta glavnog grada.
Nazivi ulica se menjaju u skladu s istorijom, ali ovo je jedna od retkih ulica koja nije menjala ime od svog nastanka u ovom obliku u kom je danas. Naziv je dobila po knezu Mihailu Obrenoviću, čiji se spomenik nalazi na Trgu Republike – čuveni spomenik kod konja. Knez Mihailo bio je veliki reformatora koji je mnogo ulagao u razvoj srpske prosvete i kulture. Svoju podršku davao je Vuku Karadžiću, Đuri Daničiću, Branku Radičeviću što je imalo ključni značaj za razvoj prosvetiteljstva u Srbiji.
Ova 800 metara duga ulica je izvor neprekidnih dešavanja u Beogradu. Leti se bašte kafića presele na glavnu džadu, prodaju se sladoled, kokice, suveniri… Zimi dođu na red pečeni kesteni i kuvani kukuruz. Fontane rade od marta, aprila do prvih ledenih dana. Ulični svirači daju podlogu ovom posebnom mini-kosmosu.
Na samom ulazu nas dočekuje Palata Albanije, impozantno zdanje, nekada najviše u ovom delu Evrope, kao da nam želi dobrodošlicu, a istovremeno nam govori da motri svaki naš korak. Preko puta nje je čuvena robna kuća Mitić, gde je nekada bila Robna kuća Beograd, pandan pariskom Lafajetu. Slede Dom štampe, kafana „Ruski car“, galerija „Progres“, Palata srpske akademije nauka i umetnosti. Brojne zadužbine – Nikole Spasića, Ilije Kolarca. Pored Ruskog cara, omiljena mesta u Knezu su poslastičarnica Snežana, danas i tržni centar Rajićeva, kao i brojni drugi koji već godina uspešno uslužuju turiste i one koji žele da budu turisti u sopstvenom gradu.
Novogodišnji praznici su pred nama, rasveta je već okačena i upaljena. Prošetajte i osetite magiju popločane ulice na kojoj su započele mnoge velike ljubavi i gde žubor vode, žamor ljudi i violina idu zajedno kao da je neko namerno tako uredio.
