Kada idete iz Zemuna ili Novog Beograda, ili iz Višnjice, ili sa Banovog brda, dočekuje vas Zeleni venac. Istovremeno vas i ispraća. Ovaj deo grada postao je tačka sa koje se polazi i dolazi u Beograd. Na ovom mestu okreću autobusi. Tu se ljudi sastaju i rastaju.
Beograđani retko zastanu da pogledaju ovu lokaciju, jer je ona samo prolazna tačka. Onog momenta kad se trgnu i osvrnu oko sebe, prožme ih duh ovog mesta. Svakako nije najčistiji deo grada, ali je zato najživlji. Pijaca je jedan od značajnijih razloga za veliki broj ljudi, a ne zaboravimo da je cela lokacija zapravo dobila ime po pijaci.
Priča o nazivu pijace kaže da se tu nekada nalazila dvospratna kuća i u njoj manja gostionica, na kojoj se nalazio od lima izrađen venac, ofarban zelenom bojom. Od kada je puštena u rad 1920, bila je i ostala jedna od najprometnijih pijaca u Beogradu. Jer je svima usput. Na početku je roba dovožena zaprežnim kolima, dok su imućniji prodavci mlečne proizvode, sveže voće i povrće, dovozili kamionima. Tezge su bile drvene, a izrađivali su ih prodavci. Blizina luke na Savi, železničke i autobuske stanice, gradske i međugradske, uticala je na to da su na pijacu Zeleni venac dolazili prodavci i kupci iz svih krajeva zemlje. Tako je ostalo do danas. Krenete na posao, presedate na Zelenom vencu, svratite u nabavku. Vikendom je dolazak na pijacu ritual, toliko da još uvek ima ljudi koji iz najudaljenijih delova grada dolaze tu da kupe sveže voće i povrće, jaja, sir i suhomesnate proizvode. Zbog toga što je arhitektonski bila veoma lepa, narod je prozvao „kraljicom pijaca“.
Pijaca Zeleni venac je kao jedna od najstarijih pijaca u Beogradu, sa jedinstvenim arhitektonskim rešenjem čitavog pijačnog kompleksa, proglašena je spomenikom kulture od posebnog značaja.
Živa atmosfera zbog pijace i brojnih stanica gradskog prevoza su najupečatljiviji utisak koji ostavlja ovaj deo grada. Na samo par koraka od njega nalazi se Brankov tunel, Prizrenska ulica kojom izlazite na Terazijsku česmu. Brankov most je takođe u blizini, kao i neke od najlepših beogradskih ulica.
Cirkulacija ljudi je velika i traje sve do duboko u noć. Kola, autobusi, ljudi koji idu peške… Svi su na jednom mestu. Ali postoji trenutak kada je Zeleni venac tih i pust. To su one zimske noći, posle 2h ujutru radnim danima kada se dogodi da par minuta nema nikakvog saobraćaja. Obično su to noći kada pada prvi sneg. Tada prekrije sve korake i tragove guma koji su napravljeni. Svetla se vide jasnije i sjajnije nego inače. I onda samo prozuje kola, magija se malo rasprši, ali je ovekovečena zauvek u našim mislima.
Kao zadatak imate da obavezno posetite pijacu, a probajte da uhvatite i momenat prvog snega. Oduševiće vas i jedno i drugo.
