Šest crnomorskih zemalja, Bugarska, Gruzija, Rumunija, Rusija, Turska i Ukrajina, obeležavaju 31. oktobar kao Međunarodni Dan Crnog mora, jer je na taj dan 1996. godine usvojen Strateški akcioni plan obnavljanja i zaštite Crnog mora koji je konkretizovao četiri godine radnije potpisanu Konvenciju o Crnom moru u Bukureštu, 21.04.1992.
Cilj Međunarodnog dana Crnog mora je da se pažnja javnosti skrene na zagađivanje, prekomerni ribolov, neodrživi razvoj, prekomernu gradnju u priobalnim delovima i neodrživi turizam. Glavna tema je borba protiv zagađenja iz reka kao prioritetnih izvora zagađivanja i pomorskog saobraćaja. Mere i akcije preduzete od osnivanja Komisije do danas donele su prve znake oporavka Crnog mora.
Dan Crnog mora ove godine biće održan po 25. put zaredom i predstavlja nadu u bolju budućnost za 16 miliona ljudi u šest zemalja koje okružuju Crno more.
Specifične karakteristike Crnog mora čine ga ranjivim i ugrožavaju njegov ekosistem. Povezano sa Sredozemnim i Mramornim morem tesnim moreuzom Bosfor i Dardaneli, skoro zatvoreno Crno more ima veoma slabu cirkulaciju vode. Slana i morska voda mešaju se samo u gornjih 100 do 150 metara, dok se voda ispod te granice meša tek jednom u hiljadu godina. Salinitet Crnog mora je znatno manji u odnosu na Sredozemno more, jer se u njega ulivaju četiri velike evropske reke – Dunav, Dnjepar, Dnjestar i Don, koji doprinose zagađivanju crnomorskih voda.
Kao zemlja koja pripada dunavskom slivu, Dunav kroz Srbiju protiče sa svojih 588 km, potrebno je da se zapitamo koliko mi utičemo na zagađenje Crnog mora i šta možemo da učinimo kako bi zagađenje bilo što manje. Na mestu gde velika reka stiže do Crnog mora formira upečatljivu deltu, koja je stanište oko 300 vrsta ptica i 45 vrsta ribe.
Dunav, druga najveća reka Evrope, pored Srbije, poreteče kroz Nemačku Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku, Ukrajinu i Moldaviju.
