Svega ima u Beogradu – od hipsterskih kafeterija i veganskih restorana, preko splavova do dobro čuvanih malih kafana u kojima se svira i peva do zore. I svi posetioci ovakvih mesta će se složiti u jednoj konstataciji – Skadarlija je nešto posebno.
Na kaldrmi Skadarlije još uvek živi stari Beograd. Onaj iz 19. veka. Fasade, tamburaši i karirani stolnjaci daju autentičan izgled ovoj četvrti. Predveče kada se u drugim delovima prestonice pale ulične svetiljke, ovo je ulica u kojoj se prigušuju. Rasveta u lokalima i napolju ostavlja utisak da smo zalutali u neku drugu epohu. Tradiciju tog vremena najbolje održavaju kafane „Tri šešira“, „Zlatni bokal“ i „Dva jelena“.
Tu su se okupljali najveći umetnici – slikari, pisci, glumci, muzičari, pesnici… To je mesto koje je iznedrilo najlepše stihove srpske književnosti, mesto gde je svako dobrodošao. Skadarlija i njene kafane su bile izvori mnogih novinskih članaka, tu se uvek dešavaju jako važne stvari. Kafana je preteča interneta. One su bile centar društvenog, kulturnog i političkog života. Velika pisci poput Bore Stankovića, Branislava Nušića i Đure Jakšića bili su stalni gosti, i bilo je potpuno prirodno da vam na uvo zapeva Toma Zdravković. A i velika svetska imena su posećivala skadarlijske kafane – Tina Tarner, Sofija Loren, Džimi Karter, Pirs Brosnan…
Zbog toga je ova ulica opevana u starogradskim i narodnim pesmama mnogo puta, kao i u pesmama popularne kulture. Ona je junak mnogih romana, mesto sastanaka i rastanaka. Prve svadbe su održane baš u ovoj ulici. Skadarlija je bila gradski korzo, mesto za igranke, a 1908. prva predstava Beogradske opere je izvedena baš tu.
Kako se Beograd širio i naseljavao, ovo strogo čuvano mesto počelo je da menja svoj izgled jer su trošne kuće i hanovi iz 19. veka dotrajali. Dugo su pojedini objekti odolevali zubu vremena, ali kako se menjao glavni grad, menjala se i Skadarska ulica. Poznati violinista i hroničar Skadarlije Jovan Malešević Tuto s oduševljenjem i nostalgijom je pripovedao o ovom simbolu grada: „Skadarliju su stvarali dobri, porodični ljudi, domaćini, trgovci, ugledni građani, ali i mnogi koji su imali boemsku crtu, bili slobodniji u ophođenju i čije su profesije slobodnije – slikari, pisci, novinari, glumci. Svi su voleli pesmu. Onu pravu, narodnu muziku. Voleli su da slušaju i moju violinu. Često su mi govorili: Sviraj, Tuto, ne prestaj!”
Danas je jedna od najvećih turističkih atrakcija za sve posetioce. Nema turiste kome nije preporučeno da obiđe Skadarsku ulicu, kako bi u potpunosti doživeo duh Beograda. Procena je da je godišnje poseti nekoliko desetina hiljada turista.
Ovde je sve dozvoljeno – da se veseli, da se plače, peva i svira. I tu niko nikoga ne osuđuje. Skadarlijske kafane su mesto gde ste priče prenose kroz generacije, gde se čuvaju tajne i rađaju ljubavi. Tu se dočekuju najlepša zimska jutra i letnje zore. Uz zvuk tambure, skadarlijske noći su one koje se zauvek pamte.
