Beograđani odrastu u nekim ulicama, ili pored njih i bezpogovorno usvajaju nazive. Mnogi ne znaju ko su bili vladari po kojima je Srpskih vladara nosila ime. Ili ko je Neda Spasojević, Pera Velimirović ili August Cesarec. S druge strane, nisu to najprometnije ulice u Beogradu. Ali Tošin bunar jeste, a opet bi u anketi bilo onih koji ne bi znali ko je Toša.
Najduža ulica u Zemunu koja je granica između Novog Beograda i Bežanijske kose, nosi ime po jednom od najznamenitijih Zemunaca – Toši Apostoloviću. I nažalost, bunara više nema.
Teodor Toša Apostolović rođen je u okolini Soluna sredinom 18. veka, a doselio se u današnji Zemun nakon povlačenja Austrijanaca. Po vokaciji je bio voskar, fabrikant sapuna i sveća, i odličan trgovac, pa je tako zaradio veliko bogatstvo. Bio je dobrotvor, crkveni odbornik i predsednik Zemunske crkvene opštine kada je Zemun imao 6.000 stanovnika. Godine 1786. sagradio je crkvu Svetog arhangela Gavrila, koja je 1990. postala manastir.
Toša je doživeo lepu starost kada su počele muke sa vidom, pa nije mogao da razlikuje srebrne i zlatne novčiće. Po legendi, odlazio je u crkve i molio se da ne oslepi. Naime, jedne noći usnio je „čudan“ san – ukazao mu se Sveti Nikola i dao mu sledeće instrukcije: „Tošo, sine, izađi na Bežanijsku kosu i ponesi jedno prazno bure od dva akova, pa ga pusti tamo niz brdo. Gde ono stane, kupi tu zemlju i iskopaj u njoj jedan bunar, pa zasadi oko njega drveće i umivaj oči tom vodom da povratiš sebi vid“.
Ostalo je, kako kažu, istorija. Bure se skotrljalo na mesto današnje kafane „Tošin bunar“, odnosno pivnice „Džakarta“. Toša je kupio zemlju, iskopao bunar, napravio pored njega đeram, umivao se vodom i izlečio. Ubrzo je tu otvorena i kafana, mesto okupljanja putnika i kočijaša. Tu se naplaćivala taksa za trgovce koji su robu donosili na Zemunsku pijacu.
Toša je parcelu sa vinogradima i bunarom zaveštao Zemunu i tu je sve do izgradnje Novog Beograda bilo omiljeno izletište Zemunaca. Veruje se da iz tog perioda ulica nosi ovo ime, i do danas nije menjano. Prvomajski ustanak se održavao baš na tom mestu, obavljala se trgovina i sklapali poslovi. Ali nažalost, toga više nema.
Da bi se izgradio Studentski grad, bunar je nedugo nakon završetka Drugog svetskog rata zatrpan. Od tada počinje više da se naseljava, otvaraju se zanatske radnje, a izgled ulice na nekim delovima odoleva do danas. A legenda o Toši i njegovom bunaru živi!
Zapamtite, svaka ulica krije neku priču, a neke su toliko zanimljive da prosto moraju biti ispričane.
