Sve što Beograd nudi ne može da stane u jedan, dva ili deset tekstova. Ovaj grad ima za svakog ponešto. On odgovara svim zahtevima i trudi se da iz njega niko ne ode razočaran.
Još je nekoliko lepih vikenda pred nama, treba ih iskoristiti na najbolji mogući način. Ako je verovati vremenskoj prognozi, smeši nam se prelepo miholjsko leto. Na vam je da odlučite šta vam najviše prija od onoga što Beograd pruža.
Ovoga puta izdvajamo dva mesta koja obavezno treba da posetite.
Prelepu Botaničku baštu Jevremovac treba posetiti u proleće i leto, ranu jesen, jer se tada vidi moć prirode u svom punom sjaju. Smeštena u centru grada, predstavlja izvor kiseonika na vrelom beogradskom asfaltu. Podeljena je na Otvoreni prostor i Staklenik. Na otvorenom prostoru bašte nalazi se nekoliko geografskih i ekoloških celina sa okvirno 1300 vrsta biljaka. Ovde možete videti primerke prastarih vrsta sekvoje, zatim kesten, čemprese, Ginko bilobe. U šetnji prolazite kroz celine kamenjara i tipične flore za tu vrstu tla. Za romantične duše tu su bazeni sa lokvanjima, lavirintom bambusa. Tu se nalaze i preko 140 godina stabla hrasta lužnjaka, koji su ujedno i najstariji stanovnici Botaničke bašte. Posebno obratite pažnju na endemsku vrstu našeg podneblja – Pančićevu omoriku. Na otvorenom prostoru nalazi se specijalno uređeni Japanski vrt. Ovakve vrtove možete sresti svuda u svetu, i svi su uređeni po drevnoj japanskoj tradiciji – kamen, voda i biljke kao tri osnovan elementa moraju biti prisutni. Harmonija prirode je ovde sveprisutna.
Drugi deo Botaničke bašte je staklenik izgrađen 1892. godine. Na skoro 550 m2 smešteno je oko 1000 različitih vrsta biljaka – tropskih, suptropskih i mediteranskih. Pod centralnom kupolom staklenika raste bujan biljni svet tropskih šuma, a nedaleko odatle dočaran je svet pustinje, kamena i sunca. Staklenik je deo kulturne baštine Beograda i lokalitet koji morate posetiti.
Ukoliko se desi neki kišni dan, iskoristite ga da posetite najstariju muzejsku ustanovu u Srbiji. Osnovan je 1844, ukazom tadašnjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovića. Nalazi se na samom Trgu republike, i tu možete videti eksponate i dela iz bogatih arheoloških, numizmatičarskih i umetničkih zbirki. Dela velikih svetskih i domaćih slikara, kao i predmeti iz praistorijskog perioda, sve do savremenih umetnina čuvaju od zaborava razvoj i civilizacijske promene koje su se dešavale u regionu. Najveća vrednost koja se čuva u Narodnom muzeju je Miroslavljevo jevanđelje – najstariji i najdragoceniji ćirilički rukopis, nastao oko 1190.
U sklopu Narodnog muzeja nalaze se i Galerija fresaka, Muzej Vuka i Dositeja, Arheološki muzej Đerdapa u Kladovu, Muzej Lepenski vir i Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića.
Doživite Beograd u septembru.
