Globalno, svakog dana milijarda ljudi popije kafu. Interesantno je da su najveći potrošači kafe Finci (svi mislimo da su Italijani).
Mnogo je legendi u vezi sa nastankom kafe. Jedna od prvih nas vodi u Etiopiju, gde je pastir Kaldi prvi otkrio potencijal moćnog zrna. Čuvajući koze, primetio je da su, nakon što su pojele bobice sa određenog drveta, njegove koze postale toliko energične da nisu spavale noću. Kaldi je svoja zapažanja podelio sa igumanom lokalnog manastira, koji je napravio piće sa bobicama i otkrio da ga to održava u budnom stanju tokom dugih sati večernje molitve. Iguman je svoje otkriće podelio sa ostalim monasima u manastiru i znanje o energičnim bobicama počelo je da se širi.
Kako se vest o magičnim zrnima pročula na istoku, a kafa stigla do Arabijskog poluostrva, započelo je putovanje koje će ove zrna preneti širom sveta. Tu je počeo prvi uzgoj i trgovina kafe, a već u 15. veku uzgajala su je Jemenu, a od 16. veka u Persiji, Egiptu, Siriji i Turskoj.
Kafa je postala razlog za okupljanje i to je ostalo do danas. Širom Bliskog istoka od 16. veka počele su da se otvaraju qahveh khaneh – kafeterije koje su ljudi posećivali ne samo zbog kafe već zbog druženja. Razgovori, muzika, nastupi, šah… Sve se odigravalo na jednom mestu. Pored društvenih aktivnosti, tu se trgovalo, ugovarali su se poslovi i razmenjivale vesti. Kafeterije su brzo postale toliko važan centar za razmenu informacija da su ih često nazivali „školama mudrih“.
Evropski putnici su sa Bliskog istoka doneli priče o neobičnom tamnom napitku. Do 17. veka kafa je stigla do Evrope i nešto kasnije do Amerike. Ali sve do Bostonske čajanke 1773. čaj je bio omiljeno piće na ovom kontinentu. Kako su skočili porezi na čaj, skočilo je i interesovanje za kafu.
Samim tim pojavila se potreba za uzgajanjem kafe izvan Arabije. Sadnice su počele da se poklanjaju kao najdragoceniji dar. Jedna legenda kaže da se kapetan broda koji je prenosio sadnicu kafe na ostrvo Martinik zaslužan za sva stabla kafe širom Kariba, Južne i Centralne Amerike. Jer kada je dopremio do Martinika, jednom zasađena, sadnica ne samo da je uspevala, već joj se pripisuje širenje preko 18 miliona stabala kafe na ostrvu Martinik u narednih 50 godina.
Čuvena brazilska kafa svoje postojanje duguje diplomati, koji je svojim izgledom očarao suprugu francuskog guvernera u Francuskoj Gvajani. Bez obzira što zvanične vlasti nisu bile spremne da dele ekonomske benefite koje je kafa donosila, u buketu cveća koji je dobio na poklon, bilo je dovoljno semena kafe da započne današnju industriju vrednu milijarde dolara.
Misionari, trgovci, putnici i kolonisti su nosili seme kafe u nove zemlje, a drveće kafe posađeno je širom sveta. Plantaže su nicale u tropskim šumama i na surovim planinama. Negde je kafa uspevala, a negde su usevi bili kratkog daha. Veruje se da su na ekonomiji kafe osnovane nove države. Bilo kako bilo, već krajem 18. veka kafa je postala jedna od najprofitabilnijih izvoznih kultura na svetu. Posle sirove nafte, kafa je najtraženija roba na svetu.
Svi imamo omiljenu kafu – da li je domaća, ili espreso ili instant nije važno. Važno je da uživamo. Nema ništa lepše od prvog jutarnjeg gutljaja kafe. Kafeterije širom sveta se trude da osmisle nove ukuse, nove načine kako bi privukle mušterije. Ovog leta najnoviji trend je kafa sa tonikom. U pitanju je osvežavajući hladni napitak. Iako miks kafe i tonika može zvučati neobično, kinin iz tonika ima lagan citrusni ukus koji se dobro uklapa sa cvetnim notama mnogih kafa.
U čašu od 200 ml sipajte sitan led do vrha, dodajte tonik i prelijte duplim prohlađenim espresom ili instant kafom. Po ukusu možete dodati krišku limuna i osvežiti se tokom vrelih letnjih dana.
Kao i sve u životu, i kafu treba dozirati. Umerena konzumacija je uvek najbolji izbor. A svakako probajte naš predlog i pišite nam na društvenim mrežama da li vam se dopada.
