Vrućina ima i svoje prednosti, bez obzira što je neophodno da se zaštitimo. Pored toga što boravak na suncu dovodi do proizvodnje vitamina D prirodnim putem, sunčano vreme ima još benefita.
Osim što je u bukvalnom smislu besplatni, ekološki i večan izvor energije koji je sve popularniji, sunce je i izvor energije kod čoveka. Onaj osećaj konstantnog umora koji osećamo tokom zime, je uzrokovan nedostatkom sunčeve svetlosti. U tim trenucima, naše telo dodatno proizvodi melatonin. Melatonin je hormon koji se luči kao odgovor na tamu, mrak i onima koji pate od nesanice, tablete ovog hormona pomažu da utonu u san. Tokom letnjeg perioda, nivo melatonina opada pa smo samim tim energičniji i raspoloženiji.
Kao odgovor na sunčevu svetlost, naše telo proizvodi serotonin, poznatiji kao hormon sreće. Do sada je dokazano da meteoropate osećaju promene vremena intenzivnije od drugih, pa ne čudi ni informacija da sunčano vreme izaziva bolje raspoloženje. Pored serotonina lučimo i endorfin koji nam pomaže da budemo nasmejaniji i doprinosi uvođenju tela u hormonalni balans.
Po lepom vremenu smo srećniji i možemo da uživamo u svakom danu, bez osećaja zimske melanholije.
Budno stanje kompletnog organizma (i tela i mozga) je najbolje kada je temperatura tela visoka. Naravno, ne pričamo o povećanoj telesnoj temperaturi. Mentalni kapaciteti se poboljšavaju kada telo prati mozak i na taj način se popravlja pamćenje. Kada je hladno, mi našu energiju trošimo da ga zagrejemo, pa nam manje ostaje da telo držimo budnim. Zato smo u zimskom polusnu tokom hladnijih dana.
Srce i pluća rade pojačano kada trošimo energiju na zagrevanje tela. Samim tim nam skače i pritisak, što može da dostigne i opasne nivoe. Zato populacija u toplijim klimatskim uslovima ređe boluje od povišenog pritiska.
Dodatno, pri kontaktu sunca sa kožom, u krvnim sudovima se otpušta azot-oksid, a on je odgovoran za regulaciju krvnog pritiska i postizanja optimuma za funkcionisanje organizma.
Ono što je svima jako važno u letnjim danima je da lepo izgledamo, ali i da budemo zdravi. Kada je vruće, okrećemo se laganijim obrocima, pijemo puno tečnosti i jedemo više osvežavajućeg voća. „Teška“ hrana nam ne prija, što dovodi do zdravije ishrane i boljeg opšteg stanja organizma.
Medicinski gledano, glad se kontorliše preko hipotalamusa u mozgu. Kada skoče serotonin i endorfin, glad se smanjuje. Kako sunčeva svetlost utiče pozitivno na proizvodnju ova dva hormona sreće, često imamo osećaj da smo siti kada je vruće, bez obzira na to koliko smo hrane uneli.
Indirektno, toplo vreme utiče i na imunitet kada se svi ovi faktori uzmu u obzir. Naravno, vodite računa o sebi i pridržavajte se svih preporuka stručnjaka, ali ne izbegavajte sunce u potpunosti.
